KAKO JE PROTETIKA PROMENILA SVET?

Nije više retkost da u svakodnevnom životu vidimo različita pomagala koja ljudima sa invaliditetom značajno olakšavaju život, ali da li ste se ikada zapitali “Kako je sve počelo?”.

Počeci protetike datiraju još od vremena starog Egipta, kada su proteze, uglavnom izrađene od drveta, nošene iz estetskih razloga. U takve proteze su se zatim ubacivali zupčanici, opruge i drugi mašinski elementi koji pomažu boljem funkcionisanju proteze, gde su se za te potrebe najviše koristili gvožđe i bronza.

Razvoj protetike posustao je samo u srednjem veku, ali je ubrzo zatim nastavljen. Konstruisani su veštački udovi koji su mogli da se pomeraju i podešavaju, najpre uz pomoć serije ugrađenih opruga. Anglsijeva noga, jedna od najuspešnijih proteza tog vremena, ostala je upečatljiva po prvim veštačkim tetivama koje su omogućavale pokretanje stopala.

image

Značajan tehnološki skok u razvoju proteza, prouzrokovan različitim ratovima, odigrao se sredinom XIX veka, kada počinju da se otvaraju kompanije za razvoj i proizvodnju protetskih uređaja. Tada se takođe predlaže upotreba aluminijuma, kao značajno lakšeg i funkcionalnijeg materijala, umesto do tada korišćenog čelika.

Krajem II svetskog rata dogodio se pravi zaokret ka modernoj protetici. Upotrebom plastike i PVC-a u XX veku, proteze postaju realističnije, jače i lakše od prvobitnih. Pojavom mikroprocesora, kompjuterskih čipova, razvojem robotike i realističnih materijala kao što je silikon, savremena protetika daleko je napredovala. Ove proteze pokreću električni signali poslati iz mišića. Sledeći i najbitniji korak jeste proteza koja se kontroliše mozgom.

Oko 31.000 ljudi svake godine, uz pomoć različitih protetičkih rešenja, od veštačkog oka, preko prstiju, šake i stopala, do celih udova, dobije šansu da ponovo bez većih poteškoća obavlja kako svakodnevne, tako sportske i mnoge druge aktivnosti. Poznato je da danas osobe sa veštačkim udovima bez problema učestvuju u sportskim takmičenjima, imaju regularnu vozačku dozvolu i ravnopravne uslove u svim segmentima života kao i oni koji nemaju potrebu za njima. Razvoj protetike zaista je u mnogome pomogao čovečanstvu, ali, mesta za napredak je još uvek mnogo, kao što je implementiranje čula dodira u veštačke udove i njihovo unapređenje uopšte.

Takođe, procenjuje se da je, zbog visoke cene i nepristupačnosti, oko 30 miliona ljudi potrebna neka vrsta protetičkih uređaja, dok bi proizvodnja od 76.000 veštačkih udova godišnje pokrila sve potrebe.

Zato svakog dana veliki broj inženjera iz oblasti protetike, elektronike, nanotehnologije, veštačke inteligencije, mehanike, biomedicinskog inženjerstva i drugih povezanih naučnih disciplina radi na usavršavanju i implementaciji ovakvih pomagala i nesebično doprinosi napretku čovečanstva.